Uvod u svetu misu
Draga braćo i sestre! Polako se bližimo kraju liturgijske godine. Na početku ove svete mise, priznajmo Gospodinu sve naše grehe i propuste i konačno odlučimo biti bolji. Pokajmo se!
Propovijed
Draga braćo i sestre, danas je 33. nedelja kroz godinu. Još samo nedelju dana i završavamo ovu liturgijsku godinu. U današnjem evanđelju, primećujemo Isusov govor koji nas možda pomalo i straši. Isus govori o kraju ovog sveta ovakvog kakvog ga poznajemo. Govori o prirodnim katastrofama. Mi kao Njegovi učenici, danas slušamo Njegove reči. Može se dogoditi da nas uhvati strah, možemo se zapitati – da li se to zaista može dogoditi?! Mi ljudi, obično u nekim teškim situacijama života, svojevrsnim nepravdama koje nam se dešavaju, ili nekim drugim situacijama koje nam nisu ni malo ugodne, obično pokušavamo da okrivimo nekog drugog. Obično u takvim situacijama pokušavamo negde pobeći. Zanimljivo je danas razmišljati o ovim Isusovim rečima! Gde bismo pobegli da se stane to dešavati što Isus govori? Rekao bih, odnosno predložio bih da u teškim situacijama našega života najprije trebamo dobro da se zagledamo u nas same! Može zvučati vrlo neobično, može zvučati teško – ali mislim da je jako korisno. Kada Isus u današnjem evanđelju govori o tome kako će se sve raspadati, rušiti, mi to možemo danas preusmeriti na našu nutrinu, na naše biće. Možemo zapitati sami sebe da li se u meni sve urušava? Da li moje nutrina, moje srce, moje biće, da li ono ima jake i čvrste temelje? Ili je zapravo poput ove Isusove slike u današnjem evanđelju – da se sve urušava!? Mi naizgled možemo izgledati sređeni i doterani – ali naša nutrina može biti jedna velika ruševina. S toga, smatram da je ova nedelja, osobito kada se bližimo kraju liturgijske godine, nedelja kada se na poseban način trebamo zagledati u našu nutrinu. U slučaju da se ona urušava, ili da je to već jedna velika ruševina, krajnji je trenutak da odlučim napraviti jednu „generalku“ u sebi. Braćo i sestre, trenutak je kada trebamo stati iskreno pred Gospodina i reći: Gospodine, očisti moju nutrinu! Pomozi da ponovno krenem graditi ispočetka! Sigurno da se u njoj nalazi toliko toga; i potrebnoga i nepotrebnoga. Sada je trenutak, danas, ova nedelja, kada trebam napraviti čićenje svoje nutrine. Tek onda, kada je moje srce u potpunosti spremno, kada je moja nutrina očićenja, onda mogu biti spreman za oluje i brodolome života o kojima danas Isus govori da će jednom sigurno doći. Tek tada ću moći moje svakodnevne križeve u potpunosti prihvatiti. S toga, dragi prijatelji! Prihvatimo Isusov poziv da krenemo ponovno u izgradnju nas samih. Nikada nije kasno odlučiti se biti dobar. Za to nikada nije kasno. Samo je potrebno odlučiti. Neki puta je upravo to i najteže. Neka nas ova nedelja ohrabri u tome, da ponovno krenemo ispočetka. Amen.