UVOD U SVETU MISU
Braćo i sestre, u ovu treću nedelju Adventa, okupili smo se oko Gospodina jer ne možemo sami. Potrebna nam je Njegova pomoć. Pažljivo slušajmo današnja čitanja i evanđelje. Neka nam Reč Božja pomogne u našem svakodnevnom životu.
PROPOVED
Dragi župljani, današnje drugo čitanje, rekao bih, da je RECEPT za naš život. Apostol Pavao piše svoju poslanicu Filipljanima i zapravo im poručuje kako treba živeti. Ja sam više o tome govorio, i uvek naglašavam RADOST kao recept za naš život. Ali sada nam ovo čitanje to još bolje objašnjava i o tome govori. Sveti Pavao govori o jednoj stvari koju kao da polako zaboravljamo, ali opet, kako u tome uspeti u današnjem vremenu nervoze i raznih
provokacija?1 Pavao nam govori o BLAGOSTI. Postavlja se pitanje: Da li je blag čovek – naivan čovek? Da li ako smo blagi, ili ako prećutimo neku uvredu, da li ispada da smo onda zapravo naivni? Mislim da ako želimo raditi ovako kao što nam Pavao govori, trebamo najpre imati jednu duhovnu snagu u sebi. Ipak, sve to treba izdržati. A opet, stiže nam i ohrabrenje. Kaže Pavao: „Ne budite zabrinuti nizašto“. Verujem, u današnje doba to uopšte nije lako.
Kako da ne budemo zabrinuti? Kako da samo mirno ili u tišini trpimo sve ono što život u svojoj svakodnevnici nosi? Ipak, ovo vreme Adventa prilika je da se i u tome vežbamo. Dakle, blagost, strpljenje i ne biti zabrinut. Pokušajmo na tome raditi. Naravno da to neće odmah ići baš lako. Ali, kao kršćani, možemo barem na tome pokušati raditi. Na kraju današnjeg evanđelja, Isus govori jednu čudnu rečenicu, koja možda na trenutak može i uplašiti. Kaže da dolazi Ivan Krstitelj, dolazi da krsti – znamo naravno da smo mi već kršteni. Ali, posle toga, kaže Isusa, dolazi da pročisti ono šta je loše, i da sakupi ono što je dobro. Ovo mislim da je jako važno za nas. Sve ono šta sam malopre govorio o strpljenju, blagosti, dobroti i tako dalje, ima za cilj da u ovom našem životu budemo DOBRI. Mislim da o tome trebamo razmišljati i na tome raditi. BITI DOBAR. Ne govorim sada o izvršavanju Božjih zapovedi, odlaska u crkvu, na svetu ispoved i tako dalje. Jednostavno u svojem svakodnevnom životu truditi se biti dobar. Ta dobrota treba da se vidi u našem govoru, našem ponašanju, i sve ono što u jednom danu radimo, govorimo i tako dalje. Ne možemo biti dobri samo dok smo u crkvi. Nekada, mislim da je važnije ako nekoga lepo i ljudski pozdravimo. Nekome poželimo nešto dobro, učinimo nešto dobro. Oduvek, od kada je kršćana, stvaralo se pitanje: Šta je bolje? Biti dobar i ne ići u crkvu ili biti zao a ići u crkvu? Ovo je možda i malo filozofsko pitanje, ali mislim da nam može pomoći da vidimo gde se mi nalazimo? Jasno je da će nam Bog suditi svakome posebno, i da sada ne možemo dati u potpunosti tačan odgovor na ovo pitanje. Ipak, želeo bih da smo svi malo više BOLJI u svojem svakodnevnom životu.
Amen.