Uvod u svetu misu
Dragi župljani, slavimo danas 6. nedelju kroz godinu. Isus u današnjem evanđelju progovara o blaženstvima te nam ona mogu biti velika škola u svakidašnjem životu. Na početku svete mise priznajmo Bogu sve naše grehe i propuste te oprostimo grehe jedni drugima.
Propoved
Draga braćo i sestre, draga deco i miništranti! U današnjoj nedelji, prvo čitanje nam govori i poručuje da u ovom svetu, koliko god nam on bio mio, svoj pogled zadržimo na Gospodinu. U današnjem prvom čitanju, prorok Jeremija nas poziva da se uvek i u svakoj situaciji oslonjamo na Boga, a ne na čoveka. To svakako ne znači da mi u svojem životu ne trebamo imati prijatelje, naprotiv, pozvani smo graditi prijateljstvo, ali u svome srcu uvek znati da služimo Gospodinu. Tada ćemo u svome srcu uvek imati mir, znat ćemo da idemo pravim putem. Čovek koji pak svoj oslonac ima u drugom čoveku a Boga izbacuje, na žalost, možemo samo za njega moliti jer nije svestan svoga promašaja – mada takav čovek uvek misli da je u velikom uspehu naspram drugih. Evanđelje koje nam danas Crkva daje za razmišljanje je svima poznato. Ono progovara o jednoj stvarnosti našega života, te nam pomaže da imamo nadu u raznim životnim situacijama. Isus nam u današnjem evanđelju, govori koji je pravi put jednog Isusovog učenika. To je put siromaštva i pouzdanja u Boga i Njegovu providnost. Siromašan čovek je na strani Boga, ali današnje evanđelje nam govori da je Bog na strani siromaha te ga je uvek spreman braniti. Treba nam biti jasno, da se ovde ne radi odmah o bogatstvu ili siromaštvu u obliku novca, ili onoga što neko od nas poseduje. Možemo imati jako puno, ali u svojem srcu možemo biti kao siromasi. U svojem srcu možemo biti Bogu zahvalni na svemu onome što imamo, te smo uvek spremni pomoći onome malenom čoveku u nevolji. Trebamo danas u svojem srcima odlučiti na kojoj strani pripadamo. Ne možemo biti malo na jednoj, malo na drugoj strani, a opet ponavljam, nije presugno koliko u ovome životu posedujemo materijalnoga. Današnje evanđelje nam pokušava posvestiti činjenicu da proverimo u sebi, u svojoj nutrini, u svojem srcu – kome mi pripadamo: Bogu ili služimo raznimm stvarima ili ljudima. U slučaju da su nam u životu najvažniji položaj, čast, da nas drugi hvali, da smo mi najvažniji, da nam nije bitno za drugog čoveka ništa, potom na žalost, ulazimo u onu drugu grupu kojoj Isus govori JAO. To nije nikakva Isusova pretnja! Gospodin zapravo govori da mu je žao svakog čoveka koji u svojem životu ne može nadvladati te naše ljudske zle osećaje. Zbog toga nam Isus danas želi pomoći da u svojem životu svoj pogled usmerimo samo na Njega. Pa kada dođu progoni ili kada u današnjem evanđelju Isus kaže: Blago Vama kad Vas zbog mene zamrze! On će tada dati dovoljno snage da izdržimo i pobedimo zlo. Takav je naš Gospodin Isus, on nas neće ostaviti i napustiti. Iako u čimma ljudskog pogleda možemo izgledati kao gubtnici, kao poraženi, zapravo Isusov pogled nas čini velikim i snažnim. Onoga koji je na Božjoj strani, ljudski poraz ne može učiniti gubitnikom, nego u očima Boga baš suprotno – pobednikom.
Dragi župljani! Neka ova nedelja u našem životu budu ODLUČUJUĆA! Odlučimo se za Isusa i za Boga. Nemojmo se zavaravati nekim ljudskim postignućima ili hvalama. Ako je Bog na našoj strani, možemo sve to imati i posedovati, ali će nam srce biti u Nebu, a ne negde drugde. Amen.