Uvod u svetu misu
Dragi župljani, Crkva poziva sve nas da se nedeljom i velikim danima okupljamo oko Božjeg oltara. Nije to slučajno. Svojim silama i snagama, ne možemo izdržati nevolje života. Potrebni smo Božje pomoći i snage. I danas, na početku ove svete mise, odrecimo se ZLOGA, prihvatimo Boga kao svoga Oca, te se pokajmo za sve zlo što smo u životu činili.
Propoved
Dragi župljani, iz nedelje u nedelju, Crkva nam kroz REČ BOŽJU govori kako su apostoli živeli svoju svakidašnjicu. Sve ono što su prolazili i sa čime su se borili. U prvom čitanju smo mogli čuti kako su apostoli činili razna čudesa. Kako su ljude oslobađali od ZLA, kako su se nad njima molili. Vidimo u prvom čitanju rečenicu: iz mnogih su opsednutih izlazili nečisti dusi vičući iza glasa. To je znak da moramo biti veoma oprezni u našem svakidašnjem životu. Svako od nas je na neki način pozvan da pazi na svoj duhovni život. duhovni život nije satkan samo od svakidašnje molitve, nego i NAČIN kako živim moj svakidašnji život. Pozvani smo da napredujemo u svetosti. Drugo čitanje je veoma zanimljivo. Apostol Petar piše kako uvek trebamo biti spremni dati odgovor zašto VERUJEM?! U mojem životu moram u svome srcu jasno znati zašto i kome verujem. Danas bi se to reklo da ne budem samo kršćanin na papiru. Međutim, zanimljivo je ono što Petar dalje objašnjava. On kaže: Uvek budite spremni dati odgovor svakomu koji od vas zatraži obrazloženje nade koja je u vama, ali blago i s poštovanjem, sabre savesti DA ONI KOJI OZLOGLAŠUJU VAŠ DOBAR ŽIVOT U KRISTU, upravo onim budu postiđeni za što vas potvaraju. Malo duža rečenica, ali za nas jako važna. A šta nas to Petar želi upozoriti? Kao i u ono dobar prvih kršćana i prvih Isusovih učenika, tako i danas postoje NEPRIJATELJI SVETOSTI, neprijatelji crkve i svetoga života. Vrlo dobro znamo ko je vođa svega toga. Ono što se može dogoditi nama kršćanima jeste da se uplašimo, da odustanemo, da mislimo da više ne možemo izdržati. Zbog toga nas Petar danas ohrabruje ali i upozorava. Ohrabruje nas da se ne bojimo, da ne pomislimo kako nas je Gospodin ostavio, da ne mislimo da ZLO može pobediti, ili osoba koja želi zlo. Ipak, Petar na kraju drugog čitanja govori i nešto što nam nekada vrlo teško pada. On kaže: Ta uspešnije je trpeti, ako je to Božja volja, čineći dobro, nego čineći zlo. Evo nam jednog odgovora koji uvek tražimo. Ako činim dobro, ako se trudim, zašto trpim? Zašto mi je teško ako se trudim biti dobar? Možda mislimo u svojem životu da, ako se trudim biti dobar, idem na misu, činim dobro, pomažem drugima – da neću imati poteškoća, da neću imati nevolja, da će mi sve ići baš onako kako treba? Evo nam odgovora. Naš svakodnevni, duhovni život, na kojega smo pozvani kao Isusovi učenici pozvani činiti dobro, truditi se – ne znači da nećemo imati nevolje u životu. Baš naprotiv, baš ćemo onda imati razna iskušenja. Ipak, Bog sve vidi, Bog može jako dobro proceniti naše srce, te sigurno neće dozvoliti da sve to bude uzalud. Nemojmo činiti zlo. Nikomu. Nikada. Ne isplati se. Život je prekratak da bi sam činio zlo. Kad dodjem pred Božje lice šta ću reći? Koji će biti moj odgovor? Dragi župljani, Bog je dobar i milosrdan, Bog prašta – ali nemojmo se igrati sa Božjom dobrotom. Zlo kada jednom uđe u naše srce, vrlo teško izlazi. Zbog toga nemojmo dopustiti da ZLO prevlada u našim srcima. Borimo se, činimo dobro. Makar i vidimo da još gore prolazimo nego neko ko čini zlo, nemojmo odustati. Kao što je Petar rekao: Bolje da činim dobro, makar trpim i teško mi je. Kad dodjem pred lice Božje, tada neću imati čega da se bojim. Evo, neka nam ova nedelja upravo u tome pomogne. Nemojmo činiti zlo. Amen.