UVOD U SVETU MISU
Dragi župljani, u nevoljama ovog sveta, u svim iskušenjima koje danas čovek ima, dolazimo pred našeg Boga poput Abrahama u današnjem prvom čitanju i molimo ga da nam se smiluje. Na početku ovog misnog slavlja, zastanimo na trenutak i zamolimo Boga da nam oprosti sve nepravde koje smo u životu učinili.
PROPOVED
Dragi župljani, današnje prvo čitanje želi nam pokazati kakav je naš Bog. Da je on dobar, milosrdan i blag. Vidimo primer Sodome i Gomore. Mesta koja su primer greha i grešnosti. Želeo bih da danas svi zajedno pogledamo na koji trenutak u sebe. Ne u drugoga, nego isključivo u sebe. Abraham pokušava razgovarati sa Gospodinom. Znao je Abraham da će u Sodmoi biti teško naći 50 pravednika, i zbog toga moli Gospodina. Sa pedeset, došli su na deset, ali Gospodin nije odustao. I zbog deset pravednika će spasiti mesto. Ovo čitanje nam govori o ustrajnosti molitve. Šta sve može naša molitva. Pozvao bih sve nas da vidimo kakva je naša molitva. Odnosno, da li se uopšte molimo? Abraham je strpljivo i veoma ponizno pristupio pred Gospodina i molio ga da spasi ovo mesto. Da li je to Abraham morao? Pa nije! Ali on je molio za njih. Prvo čitanje nas između ostalog želi naučiti da molitva nije samo nešto za nas, odnosno da molimo samo nešto što mi trebamo. Pozvani smo moliti i za druge. Iako je to teško, nekada i nepravedno, ali pozvani smo da i drugi koji možda nisu ljudski gledano zaslužili naše vreme, da se i za njih molimo. U tom kontekstu, danas imamo jedno veoma moćno evanđelje koje nam na još bolji način želi protumačiti šta znači MOLITVA. Posebno je jako važna sledeća rečenica: I ja vama kažem: Ištite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se! Doista, tko god ište, prima; i tko traži, nalazi; i onomu tko kuca, otvorit će se. Ova rečenica koju je izgovorio Isus, zapravo je naše rešenje. I kada pročitamo ovu rečenicu, svaka moja propoved ili tumačenje je možda i suvišno. Gospodin nam je rekao gde se nalazi rešenje u svim našim nevoljama i potrebama. U svim križevima i poteškoćama. Ali, obratimo pažnju. Nije uvek za nas dobro ono što molimo. Nije uvek najbolje rešenje ono što smo mi zamisleli u našem životu. Ja zaista verujem da Gospodin vodi ovaj svet, Crkvu i sve naše živote. Iskušenja su velika. Čovek današnjega sveta jako SUMNJA. Jednostavno neveruje! I kako onda Gospodin da nam pomogne? Kako Gospodin da nam pomogne kada ni mi sami nismo sigurno u ono što verujemo? Suša je, velike su nevolje u svetu i Evropi. Požari, glad, materijalna šteta, usevi se suše i sada je teško a još nismo došli do jeseni. Kakve samo stvari vernici govore protiv Boga! I onda očekujemo pomoć? Gde nam je poverenje u Gospodina? Gde nam je vera da smo Isusovi učenici? Dragi župljani, zastanimo na koji tren i poverimo svoje živote Gospodinu. Ne samo naše živote, nego sve nevolje i muke koje trpimo u našem svakidašnjem životu. Ali, nemojmo to učiniti sa mrmljanjem i osuđivanjem kakav je naš Bog. Nego sa jednim velikim poverenjem da će na kraju sve biti dobro. Sa jednom verom, da će jesen sigurno biti teška, da će zima sigurno biti teška, ali da ako verujemo našem Gospodinu, na kraju sve ispasti dobro. Amen.