UVOD U SVETU MISU
Draga braćo i sestre, nedelja je dan kada na poseban način dolazimo na susret sa Gospodinom. Ova sveta misa je naš susret sa Gospodinom. Nemojmo dozvoliti da ovaj susret prodje samo tako. Otvorimo svoje srdce, zamolimo Gospodina da nam obnovi veru.
PROPOVED
Dragi župljani, današnja nedelja, a posebno današnje evanđelje, donosi nam jednu temu za razmišljanje koja je jako važna. Posebno je važna za Isusove učenike, za kršćane današnjega sveta. Naš svakodnevni život ima svoj ritam. Svaki dan imamo mnogo obaveza i susrećemo se sa mnogo ljudi. U svim tim obavezama i susretima, možemo zaboraviti koje je moje poslanje. Možemo zaboraviti zašto smo mi ovde na zemlji! Gospodin nas u današnjem evanđelju vrlo jasno upozorava. I rekao bih da to upozorenje nije samo neka šala, ili tek tako rečeno. Gospodin nas jasno upozorava da bdijemo i da budemo budni jer kad i ne mislimo On dolazi. Zanimljivo je čuti neke ljude koji će na ovo reći, da je Gospodinov dolazak jako daleko. Kraj sveta? Ma to neće biti dok sam ja na ovoj zemlji, ili ko zna kada će se to dogoditi. Možemo se zbuniti ovim rečenicama, ali ja bi hteo konkretno da upozorim sve nas, i sebi to želim ponoviti. Gospodin dolazi u bolesti, patnji, raznim križevima i problemima, poteškoćama, pa na kraju i kad završavamo ovaj zemaljski život. Danas smo svi ovde u crkvi. Ugodno nam je, sedimo i slušamo. Sutra će neko od nas možda dobiti neki lošu vest! Možda glede svoga zdravlja ili neke druge životne situacije. Verujem, da ovde Gospodin misli da budemo budni. Zamislite kako je teško bolesniku koji ne veruje u Isusa! Kako je teško bolesniku koji čeka kraj svoga života, a zna da dolazi, a ne veruje u Isusa! Ne daj Bože nikome! Koji je njegov smisao? Koji je bio smisao celog mog života, sve ono što sam radio i trudio se, patio se? Dragi župljani, vera u Isusa nije šala! Našim današnjim dolaskom na svetu misu treba da pokažemo da zaista verujemo u Isusa. Nekada mi se čini da Crkvu, veru i Isusa tako olako shvaćamo. Kao da je to nešto sa strane. Kao da je to nešto što je običaj. Želim upozoriti i sebe i sve nas. Poslednja rečenica u današnjem evanđelju nam mnogo govori. Kome je mnogo dano, od njega će se mnogo tražiti! Dragi župljani, nama je mnogo dano! Mi smo kršteni kao mali, celog života idemo na misu, slušamo Božju reč, slušamo Crkvu. Od nas će se mnogo i tražiti. Mora postojati razlika izmedju Isusovog učenika i onoga ko to nije. Ne možemo iz nedelje u nedelju dolaziti Isusu i ne promeniti ama baš ništa u našem životu. Jednostavno to ne možemo. Nama je Isus puno dao, ali će od nas na kraju našeg života Isus puno i tražiti. Voleo bih da ove Isusove reči ozbiljno shvatite, i da u našem životu postoji jedna radost jer smo Isusovi učenici. Da iz dana u dan napredujemo u našoj veri, da budemo bolji vernici. Da u ovu crkvu dolazimo iz ljubavi, da na misu dodjemo iz ljubavi prema Isusu. On je važan. Samo Isus je važan. Ne ja, ili nešto drugo. Isus. Amen.