UVOD U SVETU MISU
Dragi župljani, došli smo danas na svetu misu da molimo Duha Svetoga za naš život. Trebamo pomoć Duha Božjega da u svakodnevnom životu prepoznamo osobu Isusa Krista. Na početku svete mise, priznajmo Gospodinu sve naše grehe i propuste i oprostimo jedni drugima.
PROPOVED
Dragi župljani, današnja nedelja nam želi, rekao bih u jednoj tišini i skrovitosti velikog slavlja, pokazati ko je osoba koju trebamo u svom životu slediti i nasledovati. Evanđelje nam danas govori da je to osoba Isusa Krista. Ivan nam jasno kaže da je On taj koji treba da bude uzor u našem životu, i tek onda posle njega svi ostali u nizu svetaca ili primera koje nam Crkva kaže da trebamo slediti. Problem se javlja kada kršćanin u svom životu zameni ove uloge. Kada sve drugo stavljamo kao uzor ili sve druge osobe, a osoba Isusa Krista kao da ode na neko drugo ili treće mesto. Zbog čega je to tako? Zbog toga, što mi često puta ne želimo da čujemo to što nam Isus govori. To ne prije našem uhu, odnosno našem životu. Isus od nas zahteva mnogo toga ako želimo da budemo njegovi učenici. Pre svega da mu verujemo, da ga nasledujemo, da praštamo jedni drugima, da pružamo ruku pomirenja, i na kraju svakako da svoj život oblikuje prema onome šta on govori. Sve to činiti nije lako, i zbog toga se dešava da često puta skrenemo na stranu što se tiče naše vere. Recimo, mi svi volimo jako svetišta i hodočašća. Tamo se osećamo dobro i nekako drugačije. Sigurno imamo i svoje pobožnosti i mnogo toga. Ali, u isto vreme se može dogoditi da u svom srdcu mrzimo drugog čoveka. I to je jako veliki kontrast koji u kršćanskom životu nije moguć. To nema smisla. Ne možemo se vratiti sa hodočašća i dalje mrzeti drugog čoveka. Zbog toga je važno, da sada, ovde gde jesmo, učimo od Isusa Krista i oblikujemo svoj život prema onome šta nam on kaže, a hodočašće je nekako kruna tog mog duhovnog puta. To hodočašća treba da mi pomogne da još bolje ustrajem u toj jednoj promeni moga života. Nekako mi često na sveto jako zaboravljamo. Dakle, pokušajmo osobu Isusa Krista više uključiti u našem život, da on bude prvi i glavni i da naš život oblikujemo prema onome šta on kaže kako treba živeti. Tek onda možemo dalje razvijati našu duhovnost, pobožnost i sve ostalo šta činimo u našem životu. Mnogi su primeri nekako krivog puta duhovnosti koji nas vode u zabludu. Možda redovno ili svaki dan molimo svetu krunicu, a ujedno mrzimo. To je nemoguće, to se ne može događati. Isus nam jasno kaže da ne smemo da mrzimo. Dakle, tu možemo videti tu jednu krivu poslaganu duhovnost. Skoncetrišimo se na Isusa Krista, na njegove reči, na ono šta nam kaže kako treba živeti. Ovaj period crkvene godine je takav kada možemo se posebno malo pripremiti pre početka korizme na jednu promenu naše duhovnosti. Neka nam ova sveta misa u tome i pomogne. Amen.