UVOD U SVETU MISU
Dragi župljani, kao Isusovi učenici i danas smo došli na svetu misu, kako bismo slušali našeg Boga šta je to šta nas danas želi naučiti. Otvorimo se Duhu Svetom da omekša naša srdca, te postajemo bolji ljudi.
PROPOVED
Dragi župljani, i danas smo u Isusovoj školi evanđelja. Mi, kršćani, dolaskom nedeljom na svetu misu, zapravo dolazimo u školu kako bi učili nove lekcije koje nam Isus želi reći i koje nas želi naučiti. Danas imamo u prvom čitanju proroka Sefaniju. Jednog, možda, ne tako poznatog proroka. Ipak, veoma snažnih reči. Prorok Sefanija nas danas poziva u prvom čitanju da budemo skromni na zemlji. Da budemo pravedni i ponizni i zanimljiva je njegova reč, MOŽDA ćemo biti zaštićeni od gnjeva Gospodnjega. Dragi župljani, vidimo po prorocima, po Gospodinu, da Bog gleda na svoj narod. Bog gleda na ovu zemlju i koliko god se nama čini da je život na ovoj zemlji nepravedan i težak, Bog sve pomno gleda i prati. Ja verujem da je potrebno samo otvoriti svoje srdce Gospodinu, i on će sigurno pomoći svima onima kojima je to potrebno i onda kada je potrebno. Ali je jako važno da u svom životu, posebno u svojoj svakodnevnici pazimo na ove stvari koje nam govori prorok Sefanija. To su pravednost i poniznost. Pa evo nam prve lekcije u današnjoj školi. Prvo treba da ispitamo savest da li smo mi do sada bili PRAVEDNI i PONIZNI? Ako nismo, treba da se pokajemo i zamolimo Gospodina da nam oprosti, ali isto tako je važno da od današnjega dana budemo takvi.
Kada idemo dalje, dolazimo do drugog čitanja i apostola Pavla koji nam je već jako dobro poznat. Govori jednu zanimljivu rečenicu: …… lude sveta izabra Bog…. Pa kaže dalje….da se nijedan smrtnik ne bi hvalio pred Bogom. Tu smo svi u jako velikoj opasnosti. To je naš ego, naš ponos, naše ja…. Tu smo slabi. Volimo da nas neko hvali. Volimo da smo važni. Volimo da budemo glavni. To je sve u redu, ali je veoma tanka granica između ponosa i oholosti. I mi ljudi već slabi kao što jesmo, prevagnemo na tu oholost i onda smo pred Bogom zapravo jako mali. Zbog toga Pavao kaže da je slabe izabrao Bog da posrami mudre. Jer slabi, maleni, skromni ljudi nisu oholi. Bog ne gleda nas po onome šta imamo, šta posedujemo i koliko smo ostvarili u životu. On gleda pre svega naše srdce i ono šta se nalazi u njemu. Koliko samo ljudi živi u zabludi da su mnogo važni na ovoj zemlji. A sutra se može dogoditi neka bolest, ili teška dijagnoza, i šta onda? Pada sve u vodu i čovek ako nema oslonac u Bogu, jednostavno neće izdržati. To recimo možete da primetite na ljudima koji su odjednom dobili određenu bolest ili izgubili nekakvu poziciju koju su imali, i onda je postao strašno ljut, neraspoložen, svi su krivi i loši, te taj čovek više ne želi ništa. Ni drugoga čoveka, ni Boga, nikoga. Zašto se to dešava? Zbog toga što on sve to što je imao pre, nije gledao kao dar od Boga, nego kao svoju ličnu zaslugu. I sada, kada to više nema ili ne može, onda je za njega ovaj život nešto nepravedno i loše, a kad je sve išlo onako kako je on zamislio, niko mu nije bio ravan. Evo, vodimo računa, da u svojem životu Bogu uvek zahvaljujemo na onome što dobijamo u svakodnevnom životu.