Uvod u svetu misu
Dragi župljani, 8. je nedelja kroz godinu. Isus nas danas poziva da se zagledamo u svoj život, svoj svakodnevni život i više komuniciramo sa našim Bogom. S toga, na početku ove svete mise zamolimo Gospodina da nam oprosti sve naše grehe i propuste i oprostimo grehe jedni drugima.
Propoved
Draga braćo i sestre, draga deco i ministranti!
Danas Crkva proslavlja 8. nedelju kroz godinu. Još samo nekoliko dana i započinjemo sveto vreme korizme – vreme posta, molitve i tišine. S toga, današnje evanđelje koje smo čuli, pokušava da nam pomogne da shvatimo ovaj naš život. Čuli smo u današnjem evanđelju da Isus kaže: Može li slepac slepca voditi? HTEO BIH DA DANAS ZAJEDNO PROMIŠLJAMO o DUHOVNOJ SLEPOĆI! O čemu se tu zapravo radi? Najpre trebamo svaki za sebe preispitati svoju veru. Želim naglasiti da to mora biti učinjemo bez ikakvog drugog uticaja. Recimo, ako nas je neko uvredio a sedi u istoj crkvi u istom redu kao i mi. To moramo u ovoj slučaju zanemariti. Sada nas zanima isključivo kakva je naša vera. Potrebno je zanemariti svaki drugi uticaj. Verujemo li mi Gospodinu? Kako mu verujemo? Ili u našim srcima ima mnogo toga što nije povezano sa Gospodinom. Vidite, zato Isus danas govori o slepcu i može li on nekoga voditi. Kada o tome razmišljamo i pretočimo u naš svakodnevni život, onda možemo razmišljati o tome i postaviti sebi pitanje: Mogu li ja nekoga savetovati, ako u svome srcu mrzim ili neverujem? Kako mogu drugome govoriti o Bogu, o Isusu, ako u srcu mrzim. Zbog toga želim svima danas staviti na razmišljanje te Isusove reči. Moramo svi zajedno raditi na tome, da iz svoga srca izbacimo sve ono što nije dobro. Sve ono što potiče na mržnju, zavist i tako dalje. Isus je također rekao u današnjem evanđelju: Dobar čovek iz dobra blaga srca iznosi dobro, a zao zlo. Dakle, opet je u pitanju naše srce. Moramo raditi na tome kakvo je naše srce. Svojim svakodnevnim životom moramo raditi na tome. Sigurno da svi mi imamo sto razloga svaki dan osećati poniženje ili nepravdu, ali rekao bih da nas današnja nedelja poziva da se više zagledamo u Gospodina. Da pokušamo više svoj život staviti njemu u ruke. Može za trenutak zvučati to kao pobožna teorija, ali današnjem svetu pa i Crkvi upravo to najviše i fali – vere i poverenje u Gospodina. Pozivam Vas dragi župljani, da pokušate upravo to učiniti. Svakim danom zazivati Gospodina da nam pomogne. Svaki dan svoje srce prilagođavati Njegovim pravilima. Svaki dan našega života, Gospodina uključivati u sve naše odluke. Pokušajmo se vežbati u tome, da ne reagujemo odmah burno. Pokušajmo se vežbati u tome da kada naiđu nekakve kušnje ili problemi, ne pokušavamo odmah svojim silama sve rešiti. Predajmo i to Gospodinu. Videt ćete, da tada će se pojaviti najbolje rešenje. Pokušajmo paziti na svoj govor. Ne moramo svakome „odbruditi“ ako nam nešto kaže što nam nije bilo po volji. Neki puta prestanimo govoriti, i predajmo Gospodinu sve. Ovo je zadatak koji je pred nama, i koji nije tako lagan za učiniti. Neka nas ova nedelja ohrabri da više stavljamo Gospodina u svoj život. Amen.