Uvod u svetu misu
Draga braćo i sestre! Danas je 5. korizmena nedelja. Vidimo da ulazimo u jedan poseban deo liturgijske godine. Križevi u svim našim crkvama širom sveta pokriveni su. Kao da polako sve staje. Kao da se pripremamo na nešto što nije dobro. Isusova izdaja se uveliko priprema. Na početku ove svete mise, odrecimo se svih greha i propusta koje smo u životu učinili.
Propoved
Dragi župljani, dragi nam gosti!
Ulazimo u dane kada se pred nas stavljaju sve veći izazovi. Današnje evanđelje je nešto što prelazi naše ljudske granice. Čuli smo, kako danas Isus izgovara nekoliko rečenica, i mislim, da to može samo On kao Bog izgovoriti. Na nama je pak da to pokušamo slediti. Čujemo u današnjem evanđelju kako pred Isusa dovode ženu koja je zatečena u preljubu. Nisu je oni doveli pred Gospodina jer su nju hteli kazniti, oni su hteli Gospodina uhvatiti u zamku kako bi ga što pre mogli uhvatiti i ubiti. Međutm, Isus tu situaciju potpuno okreću na drugu stranu. To je prva stvar koju danas možemo naučiti od Gospodina. Mi nešto želimo, ali Gospodin to uvek može okrenuti na drugu stranu. Može učniti da nešto bude potpuno drugačije od onoga što smo mi planirali. U takvim situacijama mi se često bunimo i opiremo, ali danas je lekcija koju učimo takva da nam govori da trebamo postupati potpuno drugačije. Današnja prva lekcija govori kako naš život, sve ono što činimo i radimo, trebamo prepustiti Gospodinu. Znači, rekli smo da su farizeji hteli Isusa uhvatiti u zamku, ali šta on čini: u toj situaciji pred svih njih stavlja greh koji su ONI počinili, a ne ova žena koju su doveli. Jako zanimljiva situacija! Dakle, to je druga lekcija koju danas možemo naučiti. Ako ne želim svoj život prilagoditi Božjoj volji, moj greh će me uništiti. Neće me Bog uništiti, neće me drugi uništiti, nego ja sam sebe. Svima koji su u svojim rukama imali kamenje i bili su spremni da kamenuju ovu ženu, polako su odlazili. Nisu ništa govorili, nisu se čak ni svađali, samo su se okrenuli i otišli. Za mene je ova jedna predivna slika našega života. Uvek se nađe neko u našem životu koji spremno drži kamen i čeka da ga na nas baci. Mi imamo dve opcije. Možemo i mi uzeti kamen i napasti ili se braniti, ili možemo svoj život predati u potpunosti Gospodinu i onda će on učiniti čudo kao što je učinio u današnjem evanđelju sa ovim ljudima koji su držali kamenje u rukama. Na kraju, ostali su sami Isus i žena grešnica. I on nju nije osudio. Braćo i sestre! Koliko god da želimo da je osudimo, Bog je nije osudio. Oprostio joj je sve njene grehe i propuste. Pružio joj je novu šansu. Dao joj je novi život kojega je mogla krenuti ispočetka. Međutim, ipak je Isus na kraju današnjega evanđelja nešto rekao. Izgovorio je rečenicu koju nekad ne želimo čuti. Rekao je: Idi i nemoj više grešiti! Eto nam poziva na svetost. Veliku stvar je Isus učinio u ovom evanđelju, ali ipak, dao je i pravi zadatak. Nemoj više grešiti! Nije to tako lako. Ali nas je ipak na to pozvao. Na nama je danas da odlučimo u svojem životu želimo li tako postupiti ili ne. Ja Vas pozivam dragi župljani, da odlučimo da nećemo više grešiti. A svaki zna za sebe najbolje šta je to što u njegovom životu nije dobro. Svaki zna svoj greh, i danas je prilika da ga prepustimo Gospodinu da ga oprosti. Na kraju, ostaje nam rečenica koja će zauvek odzvanjati ovim svetom:
KO JE OD VAS BEZ GREHA, NEKA PRVI BACI KAMEN NA DRUGOGA!