Uvod u svetu misu
Dragi župljani, iako nismo svi zajedno u crkvi, i ove nedelje želimo proslaviti Gospodina. Sigurno da želimo što pre biti u crkvi, vratiti se u normalne tokova života. Ipak, i danas nam Gospodin poručuje da najpre zastanemo i pogledamo u naš život. Sve ono što nije dobro, sve ono što želimo prepustiti Gospodinu, učinimo sada, na početku ove svete mise.
Propoved
Dragi župljani, u današnjem prvom čitanju iz Dela apostolskih, Petar progovra svima onima koji su iz bilo kojeg razloga osudili Isusa. Kaže im Petar: Obratite se i svatko od Vas neka se krsti u ime Isusa Krista da vam se oproste gresi i primit ćete dar Duha Svetoga. Vidimo, da mi kao kršćani, kao Isusovi učenici, imamo jako važnu ulogu na ovoj zemlji. Naše postojanje, naš život, nije samo neka puka slučajnost ili događaj.u prvom čitanju Petar se obraća svima onima koji su osudili Gospodina. Bilo da su to učinili u neznanju ili s namerom, sve ih poziva da se obrate. To je ujedno i poziv nama. Svedoci smo mnogih događanja u periodu koji je iza nas. Svedoci smo ljudske slabosti i malenosti. Osećam da ono što je Petar tada govorio, trebamo i mi svi danas čuti. Svaki dan smo potrebni obraćenja. Svaki dan smo potrebni raditi na sebi, tiho, ponizno, skromno, i strpljivo. Mnoge stvari za koje se možda danas u sebi borimo – nisu toliko važne naspram onoga šta je Bog pripravio za čoveka. Osećam da je ovo vreme u kojem se danas nalazimo, upravo takvo. Pokazuje nam koliko je naša svakodnevnica nesigurna. Pokazuje nam da nam je potrebna jedna sigurnost, a to možemo pronaći samo u Gospodinu. Upravo na tom tragu nam je i drugo čitanje u kojem nam ponovno progovara apostol Petar. Njegova rečenica može biti jako važna za naš svakodnevni život. Ona glasi: Ako dobro čineći trpite i rpljivo podnosite, to je Bogu milo. Mislim da je ova rečenica jedan recept za naš život. Lesto puta želimo u našem životu postiću određenu pravdu, pronaći istinu, uzvratiti svakome prema onome šta je zaslužio. A sa druge strane, vidimo u današnjem čitanju da u Božjim očima vrednost ima nešto sasvim drugo. Možda nam je ovo vreme jako dobra prilika da zastanemo, zavirimo u sebe i pogledamo da li možemo biti takvi. Da li možemo trpiti, podnositi, ćutati – ne goviriti ništa i čekati? Sigurno da je to teško, te zahteva mnogo duhovne snage. S toga je vreme da se okrenemo ka tome putu za kojeg smo danas čuli da mio Bogu. Možda je teško, možda je preteško, ali to je milo Bogu i na to smo pozvani. Nemojmo uzimati pravdu u svoje ruke – jer mi ne možemo suditi kao što to čini Bog. Jedno možemo biti sigurni, a to je da Bog sigurno neće ostaviti malenog i ranjenog čoveka koji se uzda u Njegovu Ljubav i Milosrđe. Uostalom, i Evanđelje nam to potvrđuje. Gospodin, koji za sebe kaže da je VRATA. Jasno nam poručuje: Ja dođoh da život imaju, u izobilju da ga imaju. To neka nam bude vodilja u našem zemaljskom životu. Kada na taj način promatramo ovaj naš zemaljski život, onda sve ono što nam se događa, bilo da je dobro ili da nije dobro, možemo gledati drugačijim očima. Neka nam ovo vreme kušnje u kojem se nalazimo bude kao poticaj da odlučimo više svoj život stavljati u ruke Gospodinove. Samo na taj način možemo mirne savesti putovati ovom stazom života. Amen.