21. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, današnja reč Božja je vrlo direktna i na jedan vrlo jasan način govori o spasenju i o našoj ulozi kao Isusovog učenika. Pozivam sve Vas da pažljivo slušate danas sva čitanja i da o njim danas i ovih dana razmišljate.

PROPOVED

Dragi župljani, današnja nedelja nam donosi novu temu o kojoj možemo zajedno razmišljati. U prvom čitanju, prorok Izaia govori jednu zanimljivu rečenicu: „Ja dobro poznajem njihova dela i namere njihove“. Vrlo često u našem životu, poneseni životom, slobodnom voljom, moći i tako dalje, zaboravljamo da naš Gospodin dobro poznaje ne samo ono što činimo, nego i ono što u svojim mislima i svojim srdcima planiramo da učinimo. Vidite, ne možemo Boga da slažemo. Ne možemo Boga da na neki način „zeznemo“. Hteo bih svima nama da skrenem pažnju na ovu činjenicu, da jako dobro pazimo u svom životu šta radimo i o čemu razmišljamo. Još je dublje razmišljanje za današnje drugo čitanje. Često kažemo ili se pitamo: „Zašto je Bog ovo dozvolio“, ili „Zašto se baš meni ovo dešava“? Odgovor nalazimo u današnjem drugom čitanju. Apostol Pavao govori o tome da Bog na taj način odgaja svoje sinove – a to smo svi mi. Kada trpimo, kada imamo nevolje u životu, kada nam se događaju razne nevolje, bolesti i križevi, okrećemo se našem Bogu jer to ne možemo sami. Zamislite da nam u životu sve ide onako kako mi to zamislimo? Znate šta bi se onda dogodilo? Ova crkva bi bila prazna. Niko ne bo dolazio, jer nam sve ide dobro, ne trebamo ničiju pomoć. S toga, apostol Pavao govori jednu činjenicu koja nas može ohrabriti – kada dođu križevi, kada dođu nevolje, kada dođe progonstvo – okrenimo se našem Gospodinu, i on možda neće sve otkloniti iz našeg života, ali će nam sigurno dati snage da sve to izdržimo. To je poruka današnjeg drugog čitanja. Razmišljajmo o tome danas i ovih dana. Odgovorimo sebi na pitanje: Gde bih bio da nemam nijednu nevolju u svom životu? Često puta klonemo pod nevoljama života. Borimo se protiv njih, ali sa druge strane, možda nam ih šalje dragi Bog da nam pomogne i da nas nauči poniznosti. Posebno je važno današnje evanđelje. Isus nas opet vrlo jasno upozorava. Nemojmo se igrati. To što smo kršteni, to što svake nedelje idemo u crkvu, to što se često molimo, nikako ne znači da ćemo se spasiti. Vidimo šta nam Isus kaže u današnjem evanđelju. Oni koji su mislili da će sigurno ući kroz vrata ka Gospodinu, na kraju nisu mogli. Isus je rekao da ih ne poznaje uopšte. Borimo se i razmišljajmo da i mi tako ne prođemo jednog dana. Reći ćemo Isusu: pa mi smo kršteni, krizmani, mi smo išli u crkvu, mi smo ovo ili ono. Pazimo da Isusov odgovor ne bude kao u današnjem evanđelju: „Ne znam odakle ste“. Dragi župljani, današnja nedelja nas vrlo jasno upozorava da biti Isusov učenik sa sobom nosi jednu veliku odgovornost. Biti Isusov učenik je životno poslanje, a ne neka zabava ili ne znam šta ću danas pa ću ići na misu. Gospodin od nas zahteva promenu našeg života, i krajnje je vreme da ka tome krenemo. Polazim od sebe jer će Gospodin od mene više tražiti jer mi je više odgovornosti i dao. Amen.