22. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, okupili smo se danas u našoj crkvi da zajedno slušamo Božju reč i slavimo Gospodina. Na početku svete mise, svi zajedno se pomolimo za pokojnog subotičkog biskupa Slavka Večerina. Neka ga Gospodin primi u svoje Kraljevstvo, nagradi za sve dobro što je učinio, a oprosti sve ono slabo.

PROPOVED

Dragi župljani, današnja nedelja već u prvom čitanju nam donosi jednu činjenicu koju mi svi znamo, ali tokom svog života zaboravimo na nju. Naime, govori o poniznosti. U knjizi Sirahovoj možemo čuti poziv da tokom svog života budemo ponizni. Kaže Sirah da je poniznost stanje koje Bog voli kod čoveka. Da, poniznost Bog nagradi uvek. Posebno je zanimljiva rečenica: Što si veći, to se većma ponizi. U nama ljudima uvek postoji jedna težnja da ne budemo ponizni. Naša narav se uvek protiv poniznosti buni. A sa druge strane vidimo da nas Bog na poniznost uvek poziva. Pa hteo bih da danas zajedno o tome razmišljamo, te ovih dana vidimo i damo odgovor samima sebi jesam li ja ponizan čovek? Na žalost, mnogi danas ne žele o tome ni razmišljati. Mislimo da imamo sva prava ovog sveta i da imamo pravo na sve ono što želimo. Iako se nekada ponizan čovek smatrao gubitnikom, na kraju to nije tako. Bog sa svojom moćnom rukom je kraj za svako stvorenje, i ponizne i ohole. S toga, želim pozvati sve nas zajedno da radimo na našoj poniznosti. Da radimo na tome da sa jednim strahopoštovanjem živimo ovaj naš život koji nije večan na ovoj zemlji. Bog nam daje slobodnu volju i mi zaista možemo da živimo kako god hoćemo. Na žalost, mnogi zaboravljaju da je Bog na kraju svakog života na ovoj zemlji. Iako nam se čini da neki ljudi na nepošten način uživaju u ovom životu, ali nemojte zaboraviti da mirnu savest ne može niko dati – samo Bog svojim milosrdjem i praštanjem. Mnogi ljudi završavaju svoje živote sa savešću koja ih opterećuje za sve ono što su u životu činili i radili. Dragi župljani, danas želim da Vas pozovem da konačno zastanemo u našem životu i sve naše međuljudske razmerice stavimo na stranu te se zapitamo – ima li smisla provesti život u svađi? Nema! Na kraju svog života ćemo žaliti za svim onim trenutcima koji su mogli biti lepi i sretni, a mi smo ih pretvorili da budu ružni. Zbog toga nam Bog danas govori o poniznosti – da nam pomogne u našem svakodnevnom životu.

To nam govori i Isus u današnjem evanđelju, simbolično o prvom i poslednjem mestu kada nas neko negde pozove. Braćo i sestre! Vreme je za promenu našeg života. Vreme je da čovek pomogne samom sebi i da proživimo ovaj život radosno. Niko ne zna koliko će nam život trajati, ali oni dani koji su pred nama i koji su nam ostali, učinimo ih da budu u miru i radosti. Današnji svet je zaboravio na poniznost, današnji svet zaboravlja na dobrotu. Nemojmo i mi ići tim putem. Amen.