24. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, draga deco, došli smo danas na svetu misu da žarko molimo Gospodina da pošalje svoga Svetog Duha u naše živote. Jako nam je potreban Duh Sveti. Ne možemo bez Njega. Ne možemo sami. S toga, se saberimo na početku svete mise, zamolimo Gospodina da nam sve oprosti, te i mi oprostimo jedni drugima.

PROPOVED

Dragi župljani, danas u našoj župnoj zajednici je svečano. Naime, zazivamo Duha Svetoga da pomogne našoj deci, njihovim profesorima i učiteljima u školi. Da im svima da snage da mogu biti što bolji u školi. Da dobro uče i da slušaju. Svima nam je potrebna pomoć Duha Svetoga da ne skrenemo sa svoga puta kao što ste to dogodilo izraelskom narodu u današnjem prvom čitanju. Njima je Gospodin puno pomogao. Oslobodio ih je egipatskog ropstva, dao im je slobodu, i čim njim je krenulo dobro, oni su na Gospodina zaboravili. Zar ne, da se i nama to često događa? Kada ide nešto kako treba, svi mi zaboravljamo na Gospodina. Ili, ako nešto dobro uradimo, pridajemo zasluge samima sebi i govorimo kako smo MI zaslužni za to. Ipak, kad je neka nevolja, vapijemo Gospodinu za pomoć. U današnjem prvom čitanju vidimo da je Gospodin bio ljut na izraelski narod zbog njihovog ponašanja. Zagledajmo se u naše srdce na ovoj svetoj misi te pogledajmo da li ima u njemu mesta za promenu. Nemojmo doći i mi do toga da se Gospodin na nas ljuti. Otvarajmo se Duhu Svetom svaki dan kako bismo mogli da izdržimo nevolje svakodnevnog života. Da možemo raspoznavati dobro od zla. Zbog toga je današnji dan važan i blagoslov školskih torbi. Škola je važna ali samo onda ako tokom škole naučimo spoznavati dobro od zla. Isusov učenik treba biti dobar učenik. Vladanje u školi jednog Isusovg učenika mora biti primerno. Mi moramo biti prvi primer. Posebno ministranti koji služe kod oltara. U školi se očekuje dragi ministranti da budete primer dobrog Isusovog učenika.

Današnje evanđelje je nešto posebno. Rekao bih da je pravi primer slike našeg Nebeskog Oca. Vidimo jednu scenu kada sin napušta oca i odlazi u „svet“. Nakon nekog vremena, kada je potrošio novac, vraća se nazad pun pokajanja i sa strahom, hoće li ga otac primiti nazad u svoj dom. A kako reaguje otac? Čim ga je video još izdaleka, radovao se jer mu se vraća sin. Napravio je veliku gozbu zbog svoga sina. Tako se raduje Bog kada mi odlučimo da se vratimo Njemu, da prestanemo biti zli i krenemo sa novim životom. Dragi župljani, Bog na nas strpljivo čeka. On je sposoban čekati celog života, samo da mi uvidimo svoju grešku i da se njemu vratimo. Ali, problem u današnjem evanđelju nije samo sin koji je pogrešio i koji se vraća svom ocu. Problem je i drugi sin koji je sada ljubomoran. Dragi župljani, ima li u nama ljubomore na druge ljude kada neko čini dobro? Zavidimo li i mi nekome kada se trudi da nešto učini ili nešto pomogne? Smešne su naše rekacije, i smešna je naša ljubomora, jer je opisana u Svetom Pismu te je Bog sve to predvodio još na samom početku. Koga onda mi zavaramo? Boga ili sami sebe? Dragi župljani, nemojte se igrati sa kršćanstvom i sa verom, jer, onako kako sudimo, tako će Bog i nama suditi. Amen.