29. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Braćo i sestre, okupili smo se na današnjoj svetoj misi, kako bi zahvalili Gospodinu na svemu što smo ove godine dobili od Njega. Sigurno, da nismo zadovoljni, ali zagledajmo se u naše srdce i pogledajmo šta sve imamo u životu, te verujem da se može naći mnogo toga što je dobro. Za sve one trenutke kada nismo verovali Gospodinu, kada nismo dovoljno zahvaljivali, zamolimo ga da nam oprosti.

PROPOVED

Dragi župljani, u današnjem prvom čitanju, vidimo kako Mosije diže ruke prema Gospodinu. I dok je tako sam držao ruke u visini, jedno vreme je bilo sve u redu. Međutim, kako je vreme prolazilo, tako su ga ruke sve više i više bolele – više nije mogao da izdrži. Ovaj primer me je podsetio na naše zajedništvo. Kada u životu idemo sami, kada imamo stav da nam niko ne treba, da niko nije dovoljno dobar, jedno vreme ćemo sigurno ići, ali doći će čas kada ćemo se umoriti, i više nećemo moći izdržati. Upravo kao i Mojsije. U našem životu, trebamo pomoć, trebamo druge ljude, trebamo Boga. Bog je uvek tu i nudi nam svoju pomoć. Pitanje je hoćemo li je prihvatiti ili ne. Dok danas naša župna zajednica zahvaljuje za plodove zemlje, u našim srdcima se javljaju mnoge brige, strahovi, sumnje i razočarenja. Čovek se trudi, radi, i onda na kraju, kada treba nešto biti, neki rezultat – vrlo slabo, nema skoro ništa. Hteo bih danas da zajedno svoj pogled usmerimo prema Gospodinu. Iako je godina teška, ne znači da ne može biti gore nego što je sada. Želim nas sve ohrabriti, da poput Mojsija koji je držao ruke u visini, pa više nije mogao da izdrži, a kad mu je stigla pomoć, bilo je već lakše. Želim nas ohrabriti i potaknuti da radimo na zajedništvu. Zajedništvu naše župne zajednice. Župa je upravo mesto gde možemo naći zajedništvo, gde bi tako trebalo i biti. Pogledajte samo unazad dve godine. Epidemija, sada ratovi, a šta je sledeće? Glad? Bolesti? Siromaštvo? Hoćemo li moći sami izdržati? Hoćemo se praviti važni da možemo sami „držati ruke u visini“? Mislim da ova župna zajednica možemo još bolje da se učvrsti i poveže. Da radimo svi zajedno. Da budemo jedni drugima na pomoć – jer u suprotnom, ko će ostati? Dok traju naše ovozemaljske prepirke i razmirice život prolazi, generacije se menjaju ili odlaze odavde – i šta će biti? Dragi župljani, oslonimo se na Gospodina. Oslonimo se na Crkvu, na svetu misu i molitvu. To neka je naš oslonac i naravno, jedni drugima pomoći. Prkos i zavist – mogu nas samo sve uništiti.

Znam da je godina teška, znam da prinosi nisu dobri, ali ne gubimo nadu. Molimo se još više da sledeće godine ne bude suša, jer uvek može gore nego što jeste. Pokušajmo raditi na sebi da poput onih ljudi koji su vapili Gospodinu, te ih je pogledao, posluišao i smilovao se. Tako i mi. Pokušajmo kao župna zajednica zajedno vapiti Gospodinu da nas pogleda, da nam pomogne, da nas ne ostavi same. Istinski verujem da onda možemo napredovati zajedno i da svakome bude dobro. Neka današnja sveta misa, ova misa zahvalnica, bude poticaj i molitva za budućnost koja je pred nama. Kakva će to budućnost biti niko ne zna, ali ako se držimo zajedno, sigurno će biti lakša. Amen.