30. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, Crkva danas obeležava MISIJSKU NEDELJU. Cela Crkva moli za Misije, za sve krajeve sveta kako bi Božja reč svuda mogla doći i svaki Isusov učenik da može slaviti Boga. Na početku svete mise, zahvalimo Bogu što mi možemo bez ometanja doći na misu, što imamo lepu crkvu i što ovako svečano možemo slaviti Gospodina.

PROPOVED

Dragi župljani, u današnjem prvom čitanju smo čuli odlomke iz knjige Sirahove. Govori o molitvi, poniznosti, pravednosti. Vidimo u današnjem čitanju da ponizna molitva prodire kroz oblake i odlazi Bogu. Ponavljam: ponizna molitva. Potrebno je da radimo na sebi, kako bi kao kršćani i Isusovi učenici, imali poniznu molitvu. To je važno, jer naša molitva može biti i automatska, može biti i ohola, može biti i dvosmislena, može biti i takva da samo nama bude dobro. S toga je jako važno da radimo na našoj molitvi kako bi ona išla direktno kod Boga. Takodjer vidimo da Bog neće napustiti pravednog i potlačenog čoveka. Nikada nemojte misliti da je Bog zaboravio na nas. Iako nam se nekada čini da je tako, Bog nikada neće učiniti nešto što je na našu štetu. Mi mislimo da je neka nevolja odmah nešto zlo, ali često puta se Bog služi i nevoljama i kušnjama kako bi ojačali našu veru. Druga stvar koja nam je danas važna jeste poniznost. Vidimo u današnjem evanđelju dve osobe koje dolaze u Božji hram pomoliti se. Jedan je bio pravednik a drugi grešnik. Pravednik u prvom redovima se hvali Bogu kako je dobar, kako pomaže siromasima, kako posti, kako čini sve što Bog od njega traži. Negde tamo pri dnu hrama stoji grešnik koji od stida ne može ni glavnu podignuti gore i kaje se za sve ono zlo što je u svom životu učinio. I koji je Božji odgovor na ovu situaciju? Onaj grešnik odlazi opravdan svojoj kući, a ne pravednik. Ovo nam je slika kako razmišlja Bog i koju logiku ima. Možda postimo svaki dan, ali u Božjim očima nismo dobri. Bog gleda u naše srdce. Gleda i sluša naše misli, želje. Ako pomislimo da nekome želimo nešto loše, na našem licu se to možda ne vidi, drugi ljudi ne vide to i ne čuju, ali čuje Bog. Zbog toga Boga ne možemo slagati, jer čuje i naše misli. Postoji jedan jako dobar primer: Bio jedan mladić koji je došao kod župnika i rekao kako on više u crkvu na misu neće dolaziti. Dosta mu je svega. Župnik ga je upitao: Zašto? Šta se dogodilo? Mladić odgovora: ja ovde vidim samo loše. Osobe koje čitaju na misi se svadjaju ko će kad čitati, pevači na horu se svadjaju šta će se pevati, svi ogovaraju jedni druge posle mise, svako gleda ko je kako došao obučen. Ja sam mislio da je u Crkvi drugačije. Onda mu je župnik rekao ovako: Uzmi čašu vode, napuni je skroz do vrha, i ako napraviš tri kruga oko crkve i neproliješ ni kap vode, ja ću te razumeti i više ne moraš dolaziti u crkvu. Mladić je krenuo i napravio tri kruga a da ni kap vode nije izašla iz čaše. Onda mu je župnik rekao: vidiš, dok si hodao oko crkve bilo je i rupa u zemlji, i pregrade, i drugi ljudi se te gledali kao čudnog mladića koji to radi, ali ti ništa nisi primetio jer si gledao u svoju čašu i pazio da neproliješ vodu. Tako isto i Crkva. Kada dodješ na misu, ako gledaš u Isusa, slušaš Božju reč, nećeš primetiti ništa od onoga što se naveo kao razlog da prestaneš dolaziti na misu. Amen.