31. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, dragi jubilarci, okupljeni smo danas u prvom redu da slavimo Gospodina. Ovo je dan kada u našoj župi na poseban način obeležavamo bračne jubileje. To je prilika da svi vi koji ste u zajedničkom životu, bez obzira na jubilej zastanete i pogledete na koji tren u svoj život, u svoje živote. Na početku ove mise, zamolimo Boga da nam oprosti, i ono što je jako važno, oprostimo i mi jedni drugima.

PROPOVED

Dragi župljani, deco, ministranti, dragi jubilarci. Okupljeni danas na svetoj misi, imamo nekoliko razloga da Bogu zahvaljujemo. Hteo bih da se svi zajedno zaustavimo na današnjem prvom čitanju iz Knjige Mudrosti. Ne znam jeste li uspeli nešto zapamtiti iz prvog čitanja, ali bih ponovio nekoliko misli. Knjiga Mudrosti govori o tome kako je ovaj svet kao jedno malo zrnce praha naspram velikog Boga. I govori o tome kako Bog sve to drži u svojoj ruci. Kada o tome tako razmišljamo, onda možemo videti, da nekada naše „nevolje“ i naši „problemi“ i nisu tako veliki kao što mi mislimo. Mi zaboravljamo kako je Bog veliki, moćan, kako je dobar i blag. Na neki način, mi u svojem životu radimo kao trgovci. Kao na primer da idemo u prodavnicu. Nešto košta toliko i toliko, mi to platimo i dobijemo. Pa onda, mi izmolimo određenu molitvu, ili više molitvi, učinimo neku gestu kajanja, možda klečimo više ili postimo, ili bilo šta drugo, i onda samo čekamo kada će Bog učiniti ono što nam je potrebno. Kada se pak to ne dešava, postajemo nestrpljivi. Razmišljamo: možda se nismo dovoljno molili?! Možda Gospodin nije čuo našu molitvu?! Idemo sve još jednom! Tako ulazimo u krug iz kojega je teško izaći. Dragi župljani, današnji dan je jako dobra prilika da zajedno razmišljamo kakav je moj odnos prema Gospodinu. Vidimo iz prvog čitanja da Gospodin nas treba. Mi smo njegovi saradnici za izgradnju boljeg sveta. Lepšeg sveta. Pa nismo stvoreni samo da bi umrli ili patili. Naravno, u životu imamo križeve. I sigurno da nam je nekada jako teško i možda mislimo da više ne možemo dalje. Ali, ako pomognemo jedni drugima, ovaj život može biti malo lakši, radosniji, lepši. To bih hteo da istaknem danas. Hajde da malo više pomažemo jedni drugima. Zašto to uvek mora biti nešto loše, negativno. I svako danas treba poći od sebe. Baš svaka osoba. Hajde da budemo malo blaži. Kada želimo reći nešto loše – da to ne učinimo. Kada želimo učiniti nešto loše – da se zaustavimo. Znam da je ovaj život isprepleten raznim teškim situacijama i povredama, uvredama, ali, zar zaista ne možemo oprostiti jedni drugima? Koliko je ovaj život težak, toliko ga mi činimo još težim jedni drugima. Nemojmo biti kao masa iz današnjeg evanđelja koja je bila strašno ljuta jer je Isus ušao u kuću jednog Zakeja, carinika i grešnika. Oni su bili ljuti jer je Isus dobar. Vidite, kako nam Isus želi pokazati na naše greške. Da li sam ja ljut ako se neko trudi biti dobar? Ili, da li ja ne želim biti dobar jer je ceo svet zao i pokvaren? Sve je to jedan krug i mi smo svi u njemu. Zbog toga, dragi jubilarci i svi koji ste u bračnom životu. Biti pomoć jedan drugome – to je zajednički život. Svi smo slabi, nekada ljuti i pogrešimo, ali hajde da odlučimo više pomagati jedni drugima. Verujem da nam život može biti mnogo lakši i lepši. Dragi župljani, neka nam današnja nedelja pomogne da razmišljamo o ovim temama, te da zaista u svom životu postanemo bolji ljudi. Amen.