32. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Braćo i sestre, došli smo danas na svetu misu da zajedno slavimo Boga. On je naš Kralj i Gospodin. Došli smo danas da tražimo snagu za naš svakodnevni život. Potrebna nam je ta snaga i ne možemo sami. Na početku svete mise, priznajmo Gospodinu sve naše pogreške i oprostimo jedni drugima.

PROPOVED

Dragi župljani, današnja reč Božja nam započinje govor o nekom drugom životu. Mi vernici verujemo da nakon smrti, nastavljamo naš život u Božjem Kraljevstvu, i čekamo Uskrsnuće. I kako se bliuži kraj liturgijske godine, tako će nam Crkva sve više o tome govoriti. U obavezama našeg života, brzini, brizi, i sve ono što imamo svaki dan, čovek kršćanin zaboravlja na taj život večni i na Božje Kraljevstvo. Jednostavno, brige života, brzina našeg života nas odvraća od toga da razmišljamo o božjem Kraljevstvu. Hteo bih, da nas današnja nedelja potakne, da ovaj naš život tako živimo, da celo vreme ispred sebe imamo budućnost večnog života. Zbog čega je to važno? Onda nevolje koje u životu doživljavamo, i neće biti tako dramatične, jer mi znamo kamo idemo. Ako se ceo život borimo samo da nešto ostvarimo ovde na zemlji, kako ćžemo se osećati jednoga dana kad to treba da napustimo? Bit ćemo tužni i razočarani. Ako na ovom svetu gradimo, radimo i stvaramo, ali znamo da odavde odlazimo, onda ćemo sve drugačije prihvatiti. Onda i uvrede, poniženja, i sve loše što u našem životu doživimo nećemo shvatiti tako dramatično, jer opet znamo da je ovo samo privremeno. Pokušajte na uvrede i poniženja tako razmišljati – sve je to samo privremeno. To su nam pokazali i sinovi u današnjem prvom čitanju. Svi oni su podneli mučeništvo, dali su svoj život za Večnost. I nisu popustili. Neprijatelj je bio jako ljut na sve to, i nije mogao shvatiti kako mogu tako trpeti. Vidite, zašto ja govorim o radosti?! Kada smo mi radosni, kada imamo u sebi mir, i ako nam neko želi loše, on je tada još ljući i ne može to da podnese da smo mi radosni. A mi moramo biti radosni jer nam snagu daje Gospodin. On je taj koji nas pokreće. Kao i ove sinove. Njih su mučili, ali oni su sve to podneli zato što znaju ko je njihov Bog. Hteo bih da polako u našem svakodnevnom životu učimo da je Bog tu i da nam daje snagu. Samo je važno da ne upadamo u zamke života. Ako govorimo protiv naše svakodnevnice, ako „gunđamo“ na sve i svašta – onda postajemo kao Izraelski narod koji je govorio protiv Mojsija, ako smo ljuti što neko čini nešto dobro, onda smo poput onog sina u evanđelju koji je bio ljut što je otac oprostio drugom sinu, ako ne dolazimo u crkvu, onda smo poput onih farizeja koji su bili ljuti na Isusa što ide grešnicima. Dakle, Sveto Pismo nam opisuje sve primere sa kojima se mi susrećemo u našem životu. I ne moramo se brinuti, uzmimo i čitajmo Sveto Pismo, i znat ćemo kako treba i mi da reagujemo u našem životu. Ako se oslonimo sami na sebe, onda ćemo pogrešiti i verovatno napraviti običnu ljudsku reakciju. Onda smo ljuti i nezadovoljni, onda smo tužni i nema te radosti u nama. Dragi župljani, neka nam današnja nedelja pomogne da o tome ovih dana razmišljamo, i da kao Isusovi učenici napredujemo u našem svakodnevnom životu. Amen.