33. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, današnja nedelja nas poziva da razmislimo o svojem životu i o tome jesam li podigao zidove oko sebe – a o tome ću više u propovedi. Na početku ove svete mise, zamolimo Gospodina da nam oprosti, a mi se potrudimo oprostiti jedni drugima.

PROPOVED

Dragi župljani, današnje prvo čitanje možda u čoveku budi jedan nejasan stav. Šta to Bog nama govori? Ali, kada se malo dublje pogleda, poruka je jasna: treba se uzdati u Gospodina. Vrlo je važno ne uzimati pravdu u svoje ruke. I koliko god pobožno zvuči, Gospodin nas danas poziva da svoj život predamo u Njegove ruke. Na nama je da se trudimo i da radimo, a On će se pobrinuti, ako je to za naše dobro, da to što radimo napreduje i raste. Nemojmo se dati smesti raznim kušnjama i problemima. Raznim izazovima. Nemojmo tako olako gubiti svoju veru. Ovih dana sam pročitao jednu zanimljivu rečenicu. Naime, govori se o tome da sveti Franjo kada je uređivao svoj vrt, obavezno je ostavio jedan deo vrta neobrađen. Zanimalo me je zbog čega! A on je radio, kako bi na tom mestu rastao i korov – jer, kaže on, i korov je Božje stvorenje. Mi obično razmišljamo da korov treba pod hitno uništiti (naravno, korov je samo primer) da neko ne kaže kako sam rekao da ne treba prskati njive protiv korova. Dakle, kada gledamo naš život, nemojmo odmah raditi na tome da se odstrani korov, jer je i on Božji stvor, a ako je Božji stvor, Bog će se i za njega pobrinuti, pa ako treba i iskoreniti ga.

Slično je i u današnjem evanđelju. Rekao sam da, kako se bližimo kraju liturgijske godine, čitanja postaju dramatičnija. I danas nam Isus govori o progonstvima, nevoljama, patnjama. Isus nam je rekao koji je program našeg života. Patnja, progonstvo, nevolja, i između toga, nešto malo radosti. To je program našeg života. I u tim nevoljama, svaki dan trebamo raditi i truditi se u ovom životu. Zagledajmo se u Gospodina, tražimo od njega snagu da sve to izdržimo. Krivo je moliti Gospodina da nas oslobodi nevolja, ali je dobro od Njega moliti za snagu. Vidite, mi se možda molimo da nam Gospodin nešto pomogne ili da se nešto reši, ali u isto to vreme, u jednom kraju sveta deca umiru od gladi i bolesti, koliko samo ljudi u tom trenutku umre od raka i drugih bolesti? Potrebno je da nekada o tome razmišljamo. Mi se molimo da ne pada kiša, a hiljadu kilometara dalje, ili jedan kilometar dalje, osoba se moli da ne umre, jer će verovatno umreti, a opet, malo samo dalje, neko umire od gladi. Pitanja je sada: šta će učiniti Gospodin? Kome da pomogne? Nama da ne pada kiša, toj osobi da ne umre od bolesti, ili nekom detetu da ne umre od gladi? Ako svi zatvorimo vrata, ako svi podignemo zidove oko sebe, Gospodin ne može nikome da pomogne. Ali, ako mi imamo strpljenja, ako potičemo drugoga da brine o svom zdravlju, i ako imamo otvoreno srdce za siromaha i gladnog, onda će Gospodin pomoći svima. Jer, mi smo instrument preko kojega Gospodin „radi“ na ovoj zemlji. Ali, ako se mi zatvorimo, onda On ne može učiniti ništa. Amen.