Božić u godini A

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, Božić je i velika radost u celom svetu. I mi se radujemo. Zato smo i došli danas na svetu misu da se radujemo jer je Bog poslao svoga Sina na ovaj svet. Otvorimo svoje srdce na ovoj svetoj misi, neka ga Bog ispuni ljubavlju i radošću.

PROPOVED

Dragi župljani, danas slavimo Božić – Isusovo rođenje. Slavimo dolazak na ovu zemlju lik koji nam pokazuje, odnosno koji čoveku pokazuje smisao života. Zamislite, kakvi bi smo mi ljud bili kada Isus ne bi došao na ovu zemlju? I sa Njegovim dolaskom se borimo sami sa sobom, a kamoli kada bismo bili prepušteni samima sebi. I to je najvažnije ovog Božića – shvatiti zašto se Isus rodio. Zbog čega je On došao! Zbog nas! Da nam pokaže životni put, da nam pokaže smisao našeg života. Da se radujemo! Ali, mi ljudi kao ljudi, zamenimo stvari. Toliko toga spremamo ovog Božića. Toliko smo jurili ovih dana da sve bude spremno. U našim kućama, dvorištu, okolini, da sve bude čisto, uredno, da se kupe pokloni, okiti jelka u našim domovima. Da su naše crkve spremne, čiste. Ma toliko toga! Ali glavno pitanje je: Gde je tu Isus? Rodio se Isus u našem životu? Rodio se Isus u našem srdcu ili ćemo samo proživeti i ovaj dan i krenuti opet onako kako je i bilo ranije? Tužan je to Božić, kada nema Isusa! Tužno je to kada ljudi nemaju snage da menjaju sebe, pa onda sve drugo rade samo da se ne bi bavili sobom. Draga braćo i sestre, nemojmo lagati sami sebe. Mi smo pozvani da se Isus rodio u našem srdcu. Da menjamo način našeg života. Da menjamo način našeg govora. Bolna je istina: ako će sutra sve biti kao i danas – uzalud smo slavili Božić. Bog ne treba naše sijalice i jelke. Bog ne treba naše ukrase i svetla koja zaklanjaju naše srdce te mislimo da ga Bog ne vidi. Bog treba naše srdce, Bog treba nas, Bog treba ljude. Nemojmo se zavaravati, nemojmo praviti predstavu od našeg života. Slavimo Božić, sve spremamo, a nećemo pružiti ruku mira drugom čoveku? Šta nam onda sve ostalo vredi? Ništa! Hoćemo da Bog oprosti nama i najgore grehe u našem životu – ali mi ne želimo oprostiti drugome. Naprotiv – još dugo pamtimo sve, te na kraju se možda i osvećujemo. Braćo i sestre, Božić nam je potreban da omekša našu dušu. Da nam zatvori stare rane. Božić nam je potreban da učinimo naš život radosnim koliko god se može, a ne da ga učinimo mučnim jedni drugima. To je glavno pitanje ovog Božića: Činim li ja drugom čoveku da Njegov život bude teži? Činim li to? Svojim govorom i ponašanjem? Ako radim to, nema tu Isusa – tu je zamešan taj drugi. Nemojmo to dozvoliti. Prestanimo to. Otvorimo naše srdce. Otvorimo svoje ruke koje treba da prihvate svakog čoveka. Jer, Bog nas prihvaća,, Bog nas voli i On nam prašta. Ali, nemojte nikada zaboraviti – Bog će nam sve oprostiti, ali i samo ali, ako mi oprostimo drugome. Amen.