Svećnica 2019.

Uvod u svetu misu

Braćo i sestre! Okupili smo se danas na svetu misu da zajedno proslavimo ovaj blagdan prikazanja Gospodina u Hramu. Prikažimo mi danas sebe Gospodinu. Ovakve kakvi jesmo! Neka nas On u potpunosti obnovi od svega što nije dobro. Pokajmo se za sve naše grehe i propuste.

Propoved

Draga braćo i sestre, dragi župljani! Nakon sad već dužeg vremena, ponovo u našoj crkvi se čuju božićne pesme. Na današnji dan, kada se cela Crkva spominje PRIKAZANJA GOSPODINOVOG U HRAMU, ujedno Crkva u svoje molitve stavlja sve osobe koje su svoj život posvetile Gospodinu. Na neki način, možemo razmišljati da danas u ovom našem vremenu, na današnji dan, svaki vernik je stavljen pred jedan novi izazov: POSVETITI SVOJ ŽIVOT GOSPODINU! Rekao bih da je to jedan veliki izazov u današnjem modernom vremenu. Vreme jeste moderno, ali su čovekove potrebe i dalje jednake. I danas čovek modernoga vremena ima veliku potrebu za Božjom ljubavlju. Ima potrebu da se oseti PRIHVAĆENIM. Maleni Isus je upravo to osetio kod svojih zemaljskih roditelja. Osetio je bezgraničnu ljubav i prihvaćenost. A opet, u današnjem evanđelju imamo i potvrdu da je Isus njima bio POSLUŠAN i prihvaćao sve što su oni za njega rekli. Dakle, današnji dan može biti jedan poziv i za roditelje ali i za decu! Poziv roditeljima da daje sebe u potpunosti za svoju decu, da su njim na raspolaganju i u najtežim situacijama života. Međutim, to je poziv i za decu da slušaju svoje roditelje. Dakle, dragi prijatelji, vidimo da današnji dan u sebi krije toliko toga što možemo naučiti za svoj svakodnevni život. Svoj život posvetiti Gospodinu. Kada čovek zemaljski razmišlja, to je velika žrtva i veliki napor. A opet, toliko milosti je Gospodin spreman dati za svakoga tko svoj život njemu posveti. Mi ljudi tako lako zapadnemo u jednu zamku svojega JA. Tako lako mislimo da smo mi jako važni, da smo najvažniji. Pokušajmo danas naučiti tu jednu jako važnu lekciju u životu. Pustiti Gospodina napred! Pustiti da deluje Njegova milost. Onda kada nam dođe osećaj da nametnemo svoje, onda se setimo da Gospodin uvek ima puno bolje rešenje. Često puta znam pomisliti, pobuniti se u sebi kako nešto ne ide stazama kojima sam JA zamislio. A onda se setim! Siniša! Baš si smotan! Pa Gospodin te želi voditi stazom koja vodi do nečega što je puno puno bolje od onoga što si ti zamislio! Dragi župljani, tako je to u životu ako zatvorimo svoje misli i želju za Gospodinom. On za nas želi najbolje! I on zna šta je za nas najbolje! A mi uvek mislimo drugačije! Ne vidimo tako daleko kao Gospodin! Mi vidimo samo ovo tu šta je oko nas. A Gospodin vidi puno dalje. Neka današnji dan bude poticaj svima da pustimo Gospodina. Da pokušamo gledati Njegovim očima. Njegovo rešenje je uvek bolje za nas. Današnji simbolični čin blagoslova sveća, samo je jedan od „starih“ načina kako Gospodina uvesti u naš svakidašnji život. Te sveće palimo u teškim situacijama našega života, kada je napolju nekakvo nevreme. A ja mislim da bi te sveće trebalo zapaliti i kada smo jako sretni, jer zapravo to je dokaz da Bog „radi“ u našem životu.

Draga braćo i sestre, svima želim da ovaj dan bude jedna škola. Rekao bih škola koja nas uči vesti Isusa u naš život, i to svaki dan dok ga jednom i ne sretnemo.