16. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, nedelja je, dan Gospodnji. Došli smo na svetu misu jer nam treba Božja reč da nas ohrabri u našem životu i da nas nešto novo nauči. Sigurno smo i u ovoj nedelji činili mnoge pogreške. Sada zastanimo pred Gospodina i zamolimo ga da nam sve oprosti.

PROPOVED

Dragi župljani, današnja nedelja nam donosi zanimljiva čitanja i rekao bih veoma poučna za nas Isusove učenike. Naime, u današnjem prvom čitanju slušamo o Abrahamu. Vidimo, kako je Abraham odmah ugostio tri čoveka koja su mu se ukazala, a to je zapravo bio Gospodin. On ih je odmah počastio, ugostio, pobrinuo se za njih. Šta nam govori današnje prvo čitanje? Poziva sve nas da ne zatvorimo svoje srdce pred potrebama drugih. Ja bih malo proširio ovo razmišljanje te pozvao sve nas da razmislimo kakav je naš odnos prema potrebama drugih. Ne mora to biti novčana pomoć. Može to biti i naša župna zajednica gde smo svi pozvani služiti. Naime, župna zajednica je jedan prostor gde svako može nešto naći za sebe. Svako može služiti Gospodinu kroz župnu zajednicu. Bilo da je pevač, čitač, ili neka druga aktivnost. Najlakše je da zatvorimo svoje srdce, da se ne uključujemo u ništa ili da ni ne idemo u crkvu. To Bog ne traži od nas. Vidite, Abraham je dobio mnogo blagoslova u svom životu upravo zbog toga što je otvorio svoje srdce prema Gospodinu i služenju. Ne možemo očekivati velike milosti u našem životu a ujedno da smo zatvoreni u svoja četiri zida, da je nama dobro, a za sve ostalo nas i nije velika briga. Upravo se na ovu temu nadovezuje i današnje evanđelje. Vidimo jednu scenu koja nam je dobro poznata. Marta i Marija su oko Gospodina. One predstavljaju nas. Marta se veoma brinula da sve bude kako treba. Da posluženje bude u redu, da sve bude čisto i uredno – i to je svakako dobro i potrebno. Marija je ipak sedela i slušala šta Gospodin govori. I to nam je potrebno. Ovi primeri su nam dani, da pogledamo gde se mi nalazimo? Rekao bih da nije dobro da budemo ni samo Marta ali ni samo Marija. Potrebno je da napravimo jedan balans u našem životu. Potrebno je da slušamo Božju reč, ono šta nam Gospodin govori. Ali, isto tako je potrebno da u životu radimo i služimo ali da to radimo sa radošću. Verujem da će onda Gospodin blagosloviti sve ono što činimo i radimo. Voleo bih kada bi našu župnu zajednicu, svi mi, počevši od mene, gledali kao na mesto služenja i ostvarenja svetosti. Da naša župna zajednica bude mesto gde možemo ostvariti svetost. Da u našoj župnoj zajednici ne budemo samo Marija, ili samo Marta, nego da zaista svako pronađe svoj način u napredovanju ka svetosti. Neka nam ova nedelja u tome pomogne da možemo više razmišljati u danima pred nama, da možemo pogledati ili analizirati gde je moje mesto. Da li idem dobrim putem, da li dobro radim u svom životu trenutno? Da li Bog od mene očekuje upravo ovo što sada radim? Najlakše je prestati moliti, prestati ići u crkvu ili se ljutiti na ceo svet. Uvek mi je zanimljiva jedna priča. Ona ide ovako: Ljutio se jedan čovek na ceo svet. Strašno je bio ljut. U svetu nije video ništa dobro. Sve je bilo loše. Ljudi, politika, crkva, mladi, stari – apsolutno sve. Hodao je ulicom i u koje god društvo da je došao, on je govorio kako je sve loše. Neki su ga slušali više, neki manje. Jednoga dana, taj čovek je umro. I znate li šta se dogodilo? NIŠTA! Niko nije ni primetio da ga više nema.  Dragi župljani, nemojmo dozvoliti da naš život jedno NIŠTA kada ga završimo na ovoj zemlji. Amen.