25. nedelja kroz godinu C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, danas smo se ponovo okupili u domu Gospodnjem da tražimo snagu od Gospodina za naš život. Neka nam današnja sveta misa bude nova motivacija da činimo dobro. Na početku se pokajmo za sve ono loše što smo u životu napravili.

PROPOVED

Dragi župljani, u današnjem prvom čitanju slušamo proroka Amosa. Iako tekst kojega smo čuli potiče iz veoma daleke prošlosti, veoma je aktualan i danas. Vidimo kako Amos piše o „gaženju“ onoga malog čoveka. U današnjem vremenu kada o tome razmišljamo, možemo preispitati sami sebe kako se ponašamo prema drugima, ili kakav je naš odnos prema onome koji možda nema toliko kao mi. Ljudska istorija pamti mnogo toga, i uvek je čovek u opasnosti da zaboravi da je samo čovek. Rekao bih da današnja nedelja može da nas nauči da ne zaboravimo da postoji neko ko je iznad nas. Često to zaboravljamo. Često se ponašamo kao da smo mi neki bogovi. Ne mora to biti kao što nam istorija govori o ratovima ili nekim drugim stvarima. Može to biti i danas našim rečima, gestama ili našim ćutanjem. Koliko smo samo štete učinili nekome tako što ne želimo sa njim da razgovaramo. Ili možda u lice kažemo neke stvari, ali na pogrešan način? To su sve stvari koje čine naš život, a vidimo u prvom čitanju da Gospodin itekako gleda na njih. Koliko samo puta je čovek pomislio da može raditi ili govoriti šta hoće, a Bog je na kraju promenio njegove planove. Evo, dragi župljani, to je tema o kojoj možemo danas da razmišljamo, da vidimo kakvo je naše ponašanje.

Današnje evanđelje govori o bogatstvu, siromaštvu, našem odnosu prema tome. Sigurno da u svom životu treba da stvaramo, da radimo i da se trudimo. Ali, nemojmo dozvoliti da zaboravimo na Gospodina. Koliko samo ljudi u svakodnevnom životu zaboravi na Boga. I možda njim u svakodnevnom životu sve ide kako treba, do prve tragedije ili problema. Pokušajmo tako razmišljati. Pokušajmo danas malo preispitati našu veru. Nije dovoljno samo moliti. Potrebno je menjati naš svakodnevni život koji se sastoji od sitnica, malenih stvari, i upravo te malene stvari menjaju naš život. Nije dobro samo moliti, a ništa na sebi ne menjati. Pred nama je ponovo hodočašće u Međugorje. Ja to uvek naglašavam, i znam da to nije možda prijatno čuti, ali moramo se vratiti barem za korak drugačiji nego što smo otišli. Ako to ne ispunimo, na žalost, za nas to hodočašće nema smisla. Idemo da nam Marija da snage da se menjamo. To je cilj ne samo hodočašća nego i našeg kršćanskog života. Ako iz dana u dan životarimo, provodimo život gledajući iste stvari koje nisu dobre, onda će nam život proći a mi ćemo ostati onakvi kakvi smo bili na početku. Zbog toga je i ova današnja sveta misa. Da nam Gospodin pomogne da se borimo. Istina, mnogo puta padamo, ali da imamo snage ponovo ustati i ići dalje. Napredovati u svetosti. To je kršćanski život. Mnogi ljudi se vrte u svojoj svakodnevnici oko ničega. Ko je šta rekao, ko je šta učinio, ko kako živi i tako dalje. A naš život? Kako mi živimo? Kakav je moj život? To su teme o kojima treba da razmišljamo, da se radujemo i borimo u ovom životu, a ne kako onaj drugi živi ili šta radi. Nemojmo dragi župljani dati se zavesti tim stvarima. Jedan život imamo, a bit će onakav, kako ga zajedno sa Bogom gradimo. Amen.