28. Nedelja kroz godinu u godini C

UVOD U SVETU MISU

Dragi župljani, kao zajednica Isusovih učenika smo i danas došli na svetu misu. Na početku priznajmo Gospodinu naše slabosti i pogreške. Zamolimo ga da nam sve to oprosti kako bi i mi mogli opraštati jedni drugima. 

‍

PROPOVED

Dragi župljani, u današnjem prvom čitanju iz knjige o Kraljevima, čuli smo kako je Naaman Sirac odlučio da se okupa u reci Jordan. Na početku to nije hteo, ali je posle na nagovor proroka ipak to učinio. Činivši to, on doživljava očišćenje u fizičkom smislu. Ipak, ono što je mnogo važnije, on doživljava i obraćenje, pročišćenje svoje vere. Zapravo, započinje na svoj život i na ovaj svet gledati na neki drugi način. To što je Naaman Sirac doživeo na nagovor proroka, na to smo pozvani i svi mi danas koji smo na ovoj svetoj misi. Naša vera nas poziva na očišćenje i obraćenje. To nam je potrebno svaki dan u našem životu. Iako smo redovni u crkvi, svi trebamo obraćenje. Trebamo silu da menjamo svoj pogled na naš život i na ovaj svet. Rekao bih da smo pozvani da činimo dobro svaki dan našega života. Menjati pogled na naš život i svet je proces koji traje ceo život i svaki dan. Mnogi za to nemaju dovoljno snage. Možda i žele ali ne mogu. Važno je ne odustati i svaki dan odlučiti da želim biti dobar i da želim činiti dobro. Evanđelje pak naglašava zahvalu. Vidimo kako je Isus u današnjem Evanđelju ozdravio deset gubavaca. Međutim, samo jedan se odlučio vratiti Isusu i zahvaliti mu na tome. Sigurno da mi danas ne možemo zamisliti kako je to kad neko ima gubu. Nije nam to poznato u našem modernom vremenu. Međutim, za njih je to bila velika bolest i ozdravljenje od gube je značilo novi život, novi početak. Zašto je samo jedan došao da zahvali Isusu ako je to za njih značilo nešto tako veliko? Rekao bih da je naša vera onoliko velika koliko znamo zahvaljivati Bogu i čoveku. Kada čovek zahvali, on se na neki način ponizi i priznaje da nije najveći i najbolji. Priznaje da je nešto dobio od drugoga. Mi ljudi smo često nezahvalni prema dragom Bogu. Očekujemo da dobijemo mnogo više nego što smo dobili. Želimo mnogo više nego što zaslužujemo. Sveti Bernard kaže: Nezahvalnost ubija srce onako kao što mraz ubija telo. Kada dragom Bogu zahvalimo na današnjem danu, na svemu što imamo u našem životu, onda dobijamo još veće milosti od Gospodina. Nekada se čini da je cela Crkva više kao ovih devet gubavaca koji nisu došli zahvaliti Isusu. Nemojmo i mi biti takvi. Zahvaljujemo na svemu što imamo. Možda želimo mnogo više, možda nam treba mnogo više, ali ako iskreno zahvalimo na svemu onda će nam se još više i dati. Kada je neko dao svetu misu kao zahvalu za nešto? Jedino možda kada imamo neki jubilej života ili tome slično. Kada smo dali svetu misu da zahvalimo za našu porodicu ili na svemu što smo dobili ove godine? Velika većina naših svetih misa je molitva za nešto ili za naše pokojne. Razmislimo malo o tome i pokušajmo menjati svoju svest da trebamo više Bogu zahvaliti. A On zna šta nam je potrebno i bez toga da kažemo ili napišemo. Pisac Chesterton kaže kako se mi ljudi kroz godinu radujemo svetom Nikoli koji na ostavlja darove u cipele, a zaboravljamo zahvaliti onome koji svaki dan daje dve noge da ih stavimo u te cipele. Moje razmišljanje bih završio sa rečima svetog Augustina: dokle god ste slabi, priznajte si to, a kad ste snažni, zahvaljujte, dok ležite, vapite, a kad se uspravite, ne budite oholi. Amen. 

‍